preskoči na sadržaj
HRANA U ŠKOLSKOJ KUHINJI
 
 
Od kada se hranimo u školskoj kuhini, ne prestaju prepirke o raznovrsnosti i kvaliteti hrane koju nam pripremaju i dijele. Jasno je, da je hrana ne znam kakva, nikada svima nama ne bi odgovarala. Pa i kada je bila, kakvu većina nas voli, ipak su se čula poluglasna, negodovanja. Pogotovo posljednjih mjeseci, kada je školski jelovnik iznenada promijenjen po naputku državnih vlasti koja se brine o nama djeci i našem zdravlju.A baš smo se sladili hrenovkama, sendvičima, majonezama, slancima… A onda je stigla vijest: hrana u školama i vrtićima nije zdrava; treba više i češće kuhanih (domaćih) jela. A to je uglavnom ono što nam se ne jede jer nam sliči na hranu koju jedemo kod kuće.
 
 
Što o toplim obrocima u školi misle i oni koji ih jedu, saznali smo od nekih naših učenika:
 
 
Matej Radman, 5.b:
Ovoj hrani nemo tko što prigovoriti. Raznovrsna je i dobro nam dođe, jer rano polazimo od kuće u školu, mnogi i prije nego što roditelji ustanu.Dijele nam je na velikom odmoru, baš kad počnemo osjećati glad. Mislim da je njom zadovoljna većina učenika naše škole.
 
 
Bojana Đebro, 8.a:
Nismo svi zadovoljni toplim obrokom koji primamo u školi. Osobno mislim da je prošlih godina hranabila bolja jer smo dobijali češće ono što najviše volimo, a to su različite kobasice i namazi. Otimali smo se o sendviče i rijetki su oni koji ih ne vole. Nedavno su uveli kuhanu hranu, tvrdeći da je ona korisnija.
 
 
Tanja Majstorović, 7.a:
Ima među nama učenika koji na sva usta kude ovu hranu, a kod kuće nemaju često nikakve.
Oni se samo prave važni i mislim da tako i ne misle. Što se mene tiče, nemam nikakvog prigovora. Uredno nam se servira, a kada je nekakvo varivo u pitanju, poslužuje se u čistim zdjelama, što je meni naročito važno.
 
 
Marina Bijelić, 6.a:
Ne znam zašto se neki bune. Pa i ne postoji hrana koja se svima jednako dopada. Nekoliko prošlih godina pred kuhinjskim šalterom primali smo ono za što smo rekli da volimo jesti. Kada se zamijetilo da se od takve hrane samo debljamo, došlo je do promjene. Pa što onda!? I kod kuće svi jedu ono što dobiju.
 
 
Romario Matanović, 8.b:
U posljednje vrijeme hrana baš i nije nešto. Čini mi se da se može više prigovora dati na njenu količinu. Naime, mnoga djeca su
odrasla i jedu koliko i njihovi roditelji. Puno
djece ne stanuje blizu i dolaze kući oko 15 – 16 h popodne i njima je teže izdržati da dotle ne jedu, a topli obrok isuviše je skroman da bi mogao osigurati dovoljan broj kalorija.
 
 
Karlo Kosić, 6.b
Škola nije restoran. U nju ne dolzimo zbog hrane nego da bismo nešto naučili. Da bismo to i postigli treba nam energija jer se gladan ne može učiti i pamtiti. Hrana je takva kakva je i ima je toliko koliko se može pojesti za desetak minuta, koliko traje naš veliki odmor. Oni kojima je ta hrana nedostatna, na drugom velikom odmoru taj manjak nadoknadi slancem ili nečim drugim.
 
 
Ivan Tušek, 7.b:
Meni se ne dopada hrana u školi. Zato je više ne jedem od prije par mjeseci, jer to nije hrana koju volim. Još jedan razlog što je ne jedem je taj što mi se jedan roditelj zaposlio, pa mi svaki dan da par kuna da sebi u prodavaonici kupim nešto. Inače volim suhu hranu, iako ona i nije baš toliko zdrava, posebno za organizam u razvoju, kakav je moj.
 
 
Ivana Ilišin, 5.a:
Dobra je hrana u školi. Samo neki izmišljaju da ne valja. To govore mamine maze i oni koji imaju puno novaca kod kuće, pa sebi mogu u prodavaonici kupiti sve što požele. Meni je dobra i ova hrana kakva je. Nikada je ne ostavljam ni mrvicu. Vidim druge koji zagrizu dva – tri zalogaja, naprave izraz gađenja i sve ostavljaju. Ja ne spadam među njih.
 
 
 
 
Iva Kalem, 6.b
Tražilica



Kalendar
« Listopad 2018 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
Prikazani događaji


Korisni linkovi
ŠKOLA

DARUJMO LJUBAV

KORISNO


 


 





preskoči na navigaciju